„На својим путовањима била је дуго сама, урокљивих очију, које су сваки час по земљи и свуда где год би погледале проналазиле понеку испуштену парицу, понекад сребрни римски новчић, најчешће безвредни филер. Лепили су се ти новчићи за њене погледе и као неке блиставе мрље играли у прашини. Она је по скупим гостионицама замишљено приносила главу кашици уместо кашику устима, њене стаклене игле су звониле у коси док жваће, а она је знала да нека јела и нека вина куша последњи пут, јер јело и вино умиру као и човек. А сваке године за Божић она би дала да се укориче сви прошлогодишњи јеловници и налепнице скинуте са боца попијених уз те обеде.

На тим путовањима она је срела инжењера Пфистера, а он је у то време радио на склапању летелице која ће касније неславно завршити под именом грофа Цепелина.
Чим га је видела, госпођица Ризнић је помислила:
— Лепота је болест! Леп човек није за једну жену… — И упитала га је да ли зна да псује на српском, на шта је добила одговор као из пушке:
— Јебем ти матер!
— А што да ју не би, шта јој фали? — узвратила му је мирно и загледала се дубоко кроз златну алку на његовом левом уху, која је означавала да је Пфистер јединац.

Лепотан на гласу, Пфистер је, као што је познато, носио само један брк, пун капут помодне париске дугмади и сребрне рукавице. На њему су била увек два часовника као близанци. Један златан (који је показивао дане, седмице и године) други од срме (који је показивао месечеве четврти). Знало се да је његов златни часовник (иначе израђен кад и сребрни) имао две дијамантске осовине и практично био вечит. Други, сребрни, имао је обичне осовине и његови дани били су избројани. Пфистер је користио оба сата и наредио је да се једна од две дијамантске осовине пресади из златног сата у сребрни. Тако је век оба сата био одређен истим роком.

Када је видела те сатове и упитала га чему служе, Пфистер је госпођици Амалији одговорио без размишљања:
— Овај сребрни сат мери Ваше време, а овај златни моје. Носим их заједно да бих увек знао колико је код Вас сати.
Сутрадан послао јој је на поклон један Речник осмеха, књигу тада у моди, и почели су заједно обилазити гостионице по свету. Тамо, он је био исто толико познат колико и она.

Једне вечери венчали су се изненада, по невремену, наредили потом да се изнесе клавир на терасу по пљуску и слушали за свадбеним обедом како киша напољу удара у дирке. И играли по тој музици.

Недељом Амалија је увек пила само своје вино. Вино са Ризнићевих поседа у Бачкој, које су њени лакеји уносили у госионице у плетеним ковчезима. Сада су то вино пили заједно. Јели би рибу у пихтији или кисели купус са орасима, потом би седели немо, она би га гледала, он би читао и листао своју књигу тако брзо као да преврће и броји новчанице, а онда би му она одједном пркосно рекла као у одговор на то ћутање или на то читање:
— Е, није истина!

— У сну се не стари — тврдио је инжењер Пфистер и спавао са својом младом женом по 16 часова дневно. Она га је обожавала, глодала је прстење од слоноваче на његовим рукама и палила своје дуге црне цигарете из његове луле. Те луле од порцелана и морске пене она је прала у коњаку, а повремено је добијала луду жељу да и сама запали једну од тих лула. Када је то опазио, Пфистер је рекао:
— Оно што нам у октобру изгледа као март, у ствари је јануар.

Она га тада није разумела, али кроз неколико месеци, схватила је и сама да је трудна.

„Предео сликан чајем“

Upravo to. Kad smo ono pricali o Pistolsima nedavno, ima neki Meklarenov intervju genijalan od pre par godina i on kaze da ce prvi PRAVI korisnici digitalnog sveta biti danasnja deca od 5 godina, kojoj je TO ono primarno i inicijalno okruzenje. Mi stariji smo tu ipak gosti koji se aklimatizuju, we’re stuck in the oldies . Srecom, dodajem.

I za MENE je knjiga bas to sto ti kazes. I beletristika i ove druge knjige, nista lepse nego pod rukom kad osetis koricenje i papir od pre ko-zna-koliko godina, iskopas neko izdanje Geca Konovo recimo, ili od ovih starih izdavaca.

Ali samo konstatujem da su e-books doneli tu mogucnost NEVEROVATNOG pristupa informacijama i referentnoj literaturi (pazi, i moji e-bookovi su mahom „nebeletristika“ dakle neka strucna literatura). Danas covek moze da pise, recimo, doktorat iz sopstvene sobe, sigurno si makar jednom koristila onaj servis Questia, a arhivi muzeja i instituta sve brze prave i digitalne kataloge i prebacuju sve na Internet (kod nas je, recimo, Politika pre par godina SVA svja stara izdanja stavila na Net, a ranije ti je trebalo da ides u Narodnu biblioteku da sve to listas – Projekat Rastko je isto ogroman posao uradio kad su izvori na srpskom u pitanju). Dakle U TOM SMISLU je e-book izmenio sve.A sad, nekim ljudima ce verovatno i fiction postati citljiv s ekrana. Mada sa ovim poskupljenjem mozda i idu na to da fiction ljudi pocnu da kupuju kako treba, u koricama, sto je logika.

Kindle nisam koristio, ali neki od ovih novijih e-readera verovatno hocu. Mada, kazem, strogo tehnicki. I ja mislim da dugo nece uspeti da taj problem sa „citanjem“ monitora na recimo suncu, prevazidju. Ustvari ne verujem da bi mi to bilo ikakvo uzivanje, ono kao, evo Rat i Mir na turbo-plazma-ekranu sa specijalnim bojama i efektima iz Avatara .

Dakle da korigujem prethodni iskaz (mislio sam da goes without saying) e-books menjaju SVE, ali knjige ce ostati.

ne shvatam tu baroknu posvecenost stvarima?

kako da se ne secam miko svog debija. izmace mi nagrada, ali sta da se radi.

bojane, ja sam isprobala kindle, nije lose, ali ja volim da mi je stan prepun knjiga, da su na sve strane,na dohvat ruke, da ih sortiram po azbucnom redu, pa po piscima, pa po tematici, pa da menjam, da podvlacim, obelezavam, da skupljaju prasinu, da ih gledam, da iscitavam naslove kao na groblju spomenike…tako nekako.

cena ce biti za svaku knjigu @$15.00 a to nije uopste malo, pogotovu sto kindle ipak kupuju ljudi kojima je knjizevnost ne samo beletristika, za to jos uvek postoje dzepne knjige za jednu upotrebu, znaci treba im specificna literatura koja bas i ne moze da se ‘kupi’ besplatno sa sajta…

nije stvar u tehnoloskoj nesavrsenosti, vec imas drugu generaciju kindlea, a da ti ne pricam sto ce sada i izdavacke kuce da imaju svoje e-books. ne znam, meni nije odgovarao pogotovu sto ja kada putujem gledam filmove ili slusam muziku ili gledam kroz prozor, ne citam…a za plazu i bazen nije zbog sunca.

Ovo jeste revolucija informaticka, mozda i najveca u Internet-civilizaciji. Mislim da su se monopolisti preracunali i da ce u buducnosti biti daleko, daleko manje profita u tom poslu bestseler-pisca i izdavaca (mozda nadomeste jedino prodajom tih PLATFORMI za citanje, dakle e-readers i ostalo). Ovo sa e-knjigom koju je „nemoguce“ pozajmiti i presnimiti, mogu da okace macku o rep. Ko moze da spreci citaoca da svoj e-citac SAM napuni pdf-fajlovima koje zeli, direktno s Interneta? Otud i ova panika Rupert Mardokova, ovo sto je ucenio (doslovno UCENIO) Amazon da poveca cene e-books, ovo sto Snezana pominje bas

Hazarski rečnik traži aktivnog i posvećenog čitaoca i sklonost književnoj „igri“, kasnije će i Pavić mnogo više voditi čitaoca za ruku. Savršen zločin je tražio čitaoca – aktivnog učesnika, dok je nastajao, sećaš se toga, bila si glavna „glumica“, u tom NA – TO i Veliki DATO igrokazu.

Pavić je slutio „barokni“ XXI vek – “ ja nisam želeo da tradiciju primim u sebe, već da tu tradiciju uključim u budućnost…. to je bila moja namera.“ M. Pavić

Barokna posvećenost stvarima, njihovoj estetici i simbolici, sve je više deo naše savremenosti, i e-knjiga će biti dokaz toga.

sto se tice e-book, ovde si dve varijante spomenuo, kindle amazonov i sonyjevu e-book, proslog meseca im se pridruzio i apple sa iPad tabletom, procitala sam da i HP ima nesto slicno u pripremi kao pandan i kindlu i sonyju.

do sada je za kindle kupovina knjiga bila $9.99,flat-fee pogodba izdavaca sa amazonom, medjutim, izdavaci su zbog racunice i troskova resili da promene fiksnu cenu pa ce je odredjivati shodno troskovima sto ce itekako razocarati citaoce i zbog budzeta mozda smanjiti interesovanje.
srecom, postoje razni izdavaci i pretpostavljam da ce se tako javiti i oni sa najboljim cenama.

odlican clanak. dopada mi se vrlo paviceva autobiografija.