-Društvo
15 naslovnih strana novina u jednom veku
Krajnje je subjektivan ovaj izbor petnaest naslovnih stranica novina koje su propratile neke od najvažnijih događaja u poslednjih sto godina. Nedostaje dosta toga što je značajno obeležilo tih sto godina (Veliki rat, propast tri carevine, Oktobarska revolucija, atomska bomba, Staljinova smrt, pad berlinskog zida i propast komunizma…) Ali i ovakav, izbor, posredno i neposredno, dokumentuje kroz... »
Andrej Tarkovski – Slovo o Apokalipsi (1984)
u okviru Sent Džejmskog festivala u Londonu bila je organizovana retrospektiva filmova Andreja Tarkovskog, koje se u to vreme, postavivši u teatru KoventGarden operu „Boris Godunov” Musorgskog, spremao za snimanje „Žrtvovanja”. U nekoliko auditorija on je nastupao pred gledaocima na temu „Stvaranje filma i odgovornost umetnika” i odgovarao na pitanja. U jednoj od londonskih crkvi Tarkovski je... »
Beogradski stranci
Beogradski stranci – etničke grupacije u Beogradu u 19. i 20. veku Ovaj tekst nema ambiciju da bude istorija Beograda, već oživljavanje sećanja na strance koji su se doselili u Beograd i ostali da žive u njemu, a mnogi od njih su ovde i sahranjeni. Posle samo jednog veka, malo se zna o njima, osim ako... »
Biothanatos
De Kvinsiju (kome tako mnogo dugujem da se bliže navođenje jednog dela toga duga čini kao odbacivanje ili prećutkivanje drugih) dugujem svoj prvi pojam o Biothanatosu. Tu je raspravu sastavio, početkom XVII veka, veliki pesnik Džon Don, koji je ostavio rukopis ser Robertu Keru bez ikakve druge zabrane osim da ga da „u štampu... »
Biti ili ne biti glupak
Za analizu visokokonfliktne situacije u političkim krugovima posle proglašenja nezavisnosti Kosova, ali i odnosa Srbije i albanske zajednice, mogu korisno da posluže ideje koje je izložio Anri Gliksman u svojoj knjizi „Glupost“. On predlaže da političari sami pred sobom i pred narodom odgovore na nešto izmenjenu hamletovsku dilemu koja glasi: „Biti ili ne biti... »
Čovek među zvezdama – Imanuel Kant
Pre više od 200 godina, 12. februara 1804, umro je Imanuel Kant, filozof i prosvetitelj, koji je uneo revoluciju u dotadašnji način razmišljanja o bogu, vasioni i ljudima. Njegova sveobuhvatna kritika razuma i njegove ideje o nekom budućem “dobru celoga sveta” upućuju na put veće slobode – upravo danas. Kant je umro pre više od... »
Da li je Ahtisarijev plan dobar za Srbiju?
Za rešavanje složenih problema kakav je kosovski neophodno je poći od naučne premise koja govori o multifinalitetu, odnosno, postojanju pluralizma ciljeva. Tada je od esencijalne važnosti saznati koji su sve ciljevi u postojećim uslovima realni, koliko je koji cilj koristan za svaku stranu, koji je cilj ravnotežan i kako se može ostvariti u praksi. Za... »
Država fašista i homoseksualaca
U kojoj mjeri prošlost grada obilježava njegov današnji identitet, pitanje je o kojem bi se moglo beskonačno raspravljati a da zadovoljavajući ishod opet izostane. Na primjeru Rijeke koja, poput ostatka Hrvatske, muku svoje svakodnevice muči s gospodarskim, socijalnim i inim problemima tranzicije i krize, reklo bi se, međutim: u velikoj. Raseljavan, naseljavan, oslobađan, žrtvovan,... »
Gabo i Fidel: panorama druženja
Nema nikakve sumnje da će kao dvojica najvećih legendi Latinske Amerike 20. veka istorijom dominirati revolucionar i predsednik Fidel Kastro i književnik i Nobelovac Gabrijel Garsija Markes. Obezbedili su svoja mesta bez obzira šta im se još može dogoditi pred sam kraj života, bez obzira što još nisu prošli kroz samu liniju cilja.... »
Harmonija postojećeg
Verujem u Spinozinog Boga koji se otkriva u harmoniji svega onoga što postoji, ne u Boga koji se brine o sudbini i delima ljudskih bića – govorio je slavni naučnik, po kojem su vera i nauka odeljene. Nedavno je u nekim našim novinama objavljeno pet citata četiri naučnika i jednog filosofa od po jedne rečenice... »
Free Tell A Friend
