Tell me and I'll forget; show me and I may remember; involve me and I'll understand;
Tri spisa su grofa Tolstoja dovela u sukob s Ruskom pravoslavnom crkvom. To su Ispovijed (1880-1882.), Kršćanska nauka i Evanđelje (1881-1883.). Ruska pravoslavna crkva pokazala je veliko strpljenje s Tolstojem. Izopćila ga je tek na svetom Sinodu 1901. Kroz analizu Kristovog evanđelja Tolstoj govori o vlastitom traženju istine o životu. S navršenih pedeset godina bio [...]
Ako je iko promašaj apsoluta, to sam ja. Kažem to sa svom potrebnom gordošću. * Čujem u sebi, ako bar malko tamo uronim, pozive i razdor Kaosa prije nego se obrati ili izrodi u svijet… * Posjedujem negativnu hrabrost, hrabrost protiv samog sebe. Usmjerio sam svoj život van puta koji mi je život odredio. Osakatio [...]
Walter Benjamin je 1930. godine recenzirao zbirku eseja koju je uredio konzervativni revolucionar Ernst Jünger i koja se zvala Rat i ratnik. Jer je uočio poželjno romantiziranje tehnologije smrti i posvemašnje mobilizacije masa što su ga posvjedočili autori priloga, upozorio je da „naoružavati se ne znači ništa drugo do neobuzdan prijevod načela larpurlartizma u sam rat“. [...]
Samo je promena stalna. Naizgled i samo naizgled prethodna rečenica je apsurdna. Ona, u stvari, uspostavlja interaktivnu vezu između postojanosti i kretanja, postojanjem promene uslovljava stalnost materije i duha. Kardinalna je simbolika putovanja postojanje promene koja, iskustvo putovanja, utiskuje u osobu koja putuje. Pri tome to nije beg već težnja za razvojem, za napretkom, želja da [...]
Искуство нам је паланачко. Понекад, опасно је (и кажњиво) рећи то на ухо паланачкој охолости; понекада, међутим, ова реч иде до појма судбинског: паланка је, каже се, наша судбина, наш зао удес. Нема нити може да буде промене. Историја нас је заборавила, као у некаквој великој расејаности. Између села и града, овако заборављен, свет паланке [...]
Apsolutni pobornici samoubistva ne žele da plate cenu koju traži istinski život. U želji da preduhitre sopstvenu smrt, oni život ubijaju jednim udarcem – makar i produženim – umesto da dopuste da život sazri i umru u vremenu. Samoubistvo, kao takvo, je čin nasilja nad sopstvenim bićem ali i porodicom kao i društvom. Prekidajući sebi [...]
(Prilog razumevanju filozofije kao veštine umiranja) “Rodio se kao i svi drugi, ali je mislio kao niko drugi; toliko je svoj, da ne liči ni na koga; bio je ružan izvana, ali se molio bogu da bude lep iznutra.“ Đ. Š. O životu i delu Sokrata saznajemo iz nekoliko izvora. Hronološki, naš poznavalac M. Djurić [...]
U spisu Francuska, u godini 1797 : O političkim protivučincima, od Benjamina Constanta, sadržano je sledeće: “Običajno načelo: dužnost je reći istinu, kada bi se uzelo bezuvjetno i pojedinačno, onemogućilo bi svako društvo. Za to imamo dokaz u veoma neposrednim zaključcima koje je jedan njemački filozof izveo iz toga načela, koji ide dotle da tvrdi: da bi [...]
