Univerzalna paradigmatičnost muzike predstavlja strukturalni princip Manove proze, glasi uopšteni zaključak nedavno objavljenih studija dvojice istaknutih germanista o ulozi muzike u Manovom delu. Reč je o delima Folkera Mertensa „Velika je tajna. Tomas Man i muzika“ i Hansa Rudolfa Fageta „Magija duša. Tomas Man i muzika“. Martensonova knjiga opisuje Manovu opsenjenost Vagnerovom muzikom. U knjizi [...]
Mada je u tematsku osnovu romana „Čarobni breg“ (1929) postavljena priča o bliskom istorijskom vremenu, predstavljena stvarnost u njemu ima više simboličan karakter. Razlog za takav stvaralački odnos prema tzv. Istorijskoj stvarnosti sadržan je, najpre, u činjenici da se Tomas Man, kao romansijer, prema njenim činjenicama nije odnosio mimetički. Bez obzira na naglašenu uverljivost nekih [...]
Hans Kastorp, mladi junak romana „Čarobni breg“, dolazi u posetu u sanatorijum za tuberkulozne u švajcarskom mestu Davos. Nameravajući da u njemu provede tri sedmice, on od gosta postaje pacijent i u njemu ostaje sedam godina. Za to dugo vreme on, voljom sveznajućeg pripovedača, prolazi kroz mnoge duhovne avanture i iskušenja koja odsudno utiču na [...]
Činjenica da Tomas Man, veliki pisac, vrstan stilista nemačkog jezika, nobelovac, nije uspeo da završi ni maturu, može da iznenadi nekog od čitalaca. Posebno onog koji još neguje uverenje da je književno stvaranje tesno povezano sa akademski stečenim obrazovanjem i da je njegov direktni produkt. Slučaj ovoga nemačkog klasika može da bude dokaz za pretpostavku [...]
Spajanjem suprostavljenih načela: razuma i osećajnosti, duha i prirode, unutrašnjeg i spoljnjeg, junak ovog romana uspeva da dođe u posed važnih saznanja o suštini života. Tako socijalizovan on postaje sposoban da se spusti u dolinu: u tragičnu stvarnost rata. Uverljivost ironično osmišljene inverzije u romanu Tomasa Mana Čarobni breg, u kome glavni junak odlazi u [...]
Smrću Tomasa Mana (rođen 1875, umro 12.avgusta 1955.) završava se cela jedna literalna epoha, ceo jedan imaginarni svet koji nikad nije više dostigao takvu dubinu, inventivnost, intuitivnost, sa istovremeno neprevaziđenom erudicijom, kao nerazdvojnim tkivom njegovog dela. Ni njegov zemljak Herman Hese, koji je šezdesetih godina bio najpopularniji pisac, ni tzv. Američka izgubljena generacija, ni francuski [...]
1875. godine, dve godine pre no što će „Labudovo jezero”, Petra Iliča Čajkovskog imati svoju premijeru u Boljšoj teatru u Moskvi, a u Vimbldonu se održati prvi teniski turnir, u Libeku se rodio Tomas Pol Man. Libek, grad-luka na Baltičkom moru, tokom srednjeg veka bio je najveći trgovački centar na severu Evrope, sedište Hanzeatske lige [...]
Celokupan rad i stvaralaštvo Tomasa Mana nezaobilazan je deo nemačke proze i književnosti. S pravom se može reći da on spada u jedne od najznačajnijih pisaca savremenog doba, ne samo po obimu i broju knjiga koje je objavio, već i po suštini misli i ideja kojima je oblikovao svoj književni svet. Jedna od njegovih najpoznatijih [...]
![clip_image002_thumb[86]](http://pulse.sm-art.info/wp-content/uploads/2010/08/clip_image002_thumb86-120x80.jpg "clip_image002_thumb[86]")
