Tell me and I'll forget; show me and I may remember; involve me and I'll understand;
Borhes mora da se smejao na vest da je žena, koja nikada nije pročitala nijednu njegovu knjigu, napisala knjigu o njegovom životu. „El senor Borges“ je ispovest kućne pomoćnice koja je vodila računa o Borhesu više od 35 godina. Epifania Uveda de Robledo, koju je Borhes zvao Fani, skupila je kolekciju razgovora i komentara koje [...]
„Sta je nesanica? Pitanje je retoričko; odveć dobro znam odgovor. To je strahovati i brojati u gluvo doba surove neminovne otkucaje; to je pokušavati, sa bezuspešnom vražbinom, ravnomerno disanje; to je težina tela koje se naglo prevrće na drugi bok; to je stiskati očne kapke; to je stanje slično groznici i koje svakako nije java; [...]
Crta se sastoji od beskonačnog broja tačaka; ploča, od beskonačnog broja crta, volumen od beskonačnog broja ploča; hipervolumen od beskonačnog broja volumena….Ne, zaista nije to, more geometrico, najbolji način da započnem priču. Tvrditi da je istinita sada je već konvencionalnost koja se odnosi na svaku fantastičnu priču; ova moja nesumnjivo jeste istinita. Živim sam, na [...]
Postoji jedna Borhesova priča “Vrt sa stazama koje se račvaju” koja može poslužiti, priznajem, jednom neuobičajenom postupku a to je geometrijskoj analizi konstrukcije priče. Geometrija, kao osnova svega postojećeg i koja se izvodi iz logike, što su nam, jel’te, dokazali Vajtvud i Rasel, kao narativna strategija u ovoj Borhesovoj priči je primenjena na likove, na [...]
Stvar se dogodila na stočarskom imanju La Colorada, u južnijem dijelu okruga Junin, u posljednjim danima ožujka 1928. Nositelj radnje bio je student medicine, Baltasar Espinosa. Za sada ga možemo odrediti kao jednog od tolikih buenosaireskih momaka, bez drugih obilježja dostoj-nih spomena osim govorničke sposobnosti koja mu je zasluženo omogućila više od jedne nagrade u [...]
Znam da mi zameraju zbog oholosti, možda i mizantropije, možda i mahnitosti. Te klevete (što će ih stići moja pravedna kazna) naprosto su smiješne. Istina je da ne izlazim iz kuće, ali je istina i to da su sva moja vrata (kojih ima bezbroj) danonoćno otvorena ljudima, a i životinjama. Neka uđe kome se prohtije. [...]
Arapski istoričar El Išaki prepričava ovaj događaj: „Pričaju ljudi dostojni poverenja (ali samo je Alah sveznajuć, moćan, milosrdan i ne spava) da je u Kairu bio jedan čovek koji je bio vrlo bogat, ali toliko velikodušan i plemenit da je sve izgubio osim očeve kuće i da je bio primoran da zarađuje za hleb. Radio [...]
De Kvinsiju (kome tako mnogo dugujem da se bliže navođenje jednog dela toga duga čini kao odbacivanje ili prećutkivanje drugih) dugujem svoj prvi pojam o Biothanatosu. Tu je raspravu sastavio, početkom XVII veka, veliki pesnik Džon Don, koji je ostavio rukopis ser Robertu Keru bez ikakve druge zabrane osim da ga da „u štampu ili [...]
