http://www.youtube.com/watch?v=V6Ia15riHRw&feature=related

Nele pravi onaj naporni drustvenjak lingvista a smoreni Dujmovic za Oskara, greota sto je tako talentovan covek tako rano umro

„A Balkan je samo umetnički pseudonim…“ koji opterećuje i obavezuje.

Nego, ima tu jos nesto. Tudjice su fenomen u oba smera, tojest engleski jeste definitivno najprisutniji GLOBALNO poslednjih decenija (pre njega je bio francuski, mada je engleski obuhvatniji trag ostavio, jer francuski nije imao to prelivanje u masovnu kulturu, nego samo u „elitnu“, dakle govorile su ga diplomate, uceni i pomodari, a ne, ne znam, dete koje narezuje DVD-ove i skida muziku). Ali je isto tako strahovitu transformaciju doziveo i taj engleski, koji bez sumnje ima najvise pozajmljenica iz drugih jezika, BAs zato sto se toliko prosirio. Cak i ne govorim ovde o onoj istorijskoj vertikali razvoja engleskog, Anglo-Saxon/Latin/Old Norse/French koja se odnosi na standradni engleski, britanski koji smo ucili u skoli. Nego na danasnji govorni engleski jezik, koji je u americkoj varijanti sve vise nekakav „pidgin“ prepun em onih americkih neologizama em tih mesavina sa drugim jezicima (pogotovo spanskim u ovim krajevima gde je velika Latino-populacija), a ni u engleskoj varijanti ani’t what it used to be, sto bi rekli .

Da i ne govorimo o juznoazijskim ili karipskim varijantama engleskog, koje su OZVANICENI „pidgin“. Dakle, ljudi kojima je engleski maternji a nisu otud, moraju da koriste recnik za te jezike koji se takodje smatraju engleskim tojest njegovim delovima.

Citao sam pre nekoliko godina neku studiju tj izvode nekih lingvista, da me ubijete zaboravih imena. Ali ili je neki „Oksbridz“ ili neki ajvijevski institut, dakle neki njihov pandan ovim nasim strucnjacima koji govore za Politiku. Govore isto to – da je upravo engleski izgubio svoju strukturu tim sirenjem

http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Sori-po-difoltu-ne-nosim-kezual-za-svaki-ivent.sr.html

Moj naklon, gospodjo!

Bojane, eto šta znači lepa reč i malo pritiska. Pa onda još pritiska i obloga od lepih reči… I tako naizmenično…

Oko bloga, pa jeste mozda rec malo rogobatna u nasem jeziku, ali odomacila se i tu je. Inovacije treba „prevoditi“ dok su jos sveze, naravno kad ima smisla i opravdanja za to (slozili smo se da su ustogljeni purizam i pomodarstvo oko tudjica dve strane istog novcica).

Nego, da. Ovo definitivno nije blog, ovaj sajt. Veb-magazin sigurno. oVde vise ljudi saradjuje nego u vecini redakcija aktuelnih periodicnih listova

Inace, tekstove „zvanicne“ (evo i ovde na blogu, a i generalno) pisem cirilicom, ne kao neki zadrti cirilicar nego prosto ono, nase i lepo pismo, i fakat u opadanju ovde, i tu je samo nasa stvar da obratimo paznju. Dvoazbucnost jeste prednost i treba je cuvati, ali je ta dilema i ultimatum lazan, kao sto uglavnom biva. I cirilica i latinica, kazem ja . Ustvari evo Grcke i Izraela kao dobrih primera (namerno pominjem male zemlje, poput nase). Obe zemlje zvanicno koriste pisma koja se vise nigde izvan njihovih granica ne koriste i da li im to smeta da budu i globalno vidljivi? Niposto. Naprotiv, mozemo samo da sanjamo o tome da jednog dana bilo koja oblast nauke i kulture kod nas bude uporediva s njima. Da i ne govorim o tome da u Grckoj mnogo ljudi govori engleski jako dobro, a u Izraelu je vecina stanovnistva dvojezicna ili visejezicna (kazu da je ruski, sa talasom novijih doseljenika, tamo prvi jezik u nekim gradovima). I to svakako nije razlog da se ljudi odreknu svojih pisama s nekim glupim kvazi-razlozima kakve cujemo kod nas. Ali to je stvar i kulturne i prosvetne politike koju pominjes, ustvari u nasem slucaju nedostatka iste.