Nikagin Capsule Tower

Herbert Muschamp je  preminuo 3 oktobra 2007,  bio je poznati kriticar arhitekture i dizajna. Pisao je priloge  za The New York Times. Vrlo obrazovan i uticajan kriticar, sirokih pogleda, sa istancanim ukusom i osecajem da prepozna i prati mlade, talentovane arhitekte, ali i sa prilicno izrazenom podrskom i odusevljenjem prema poznatim zvezdama arhitektama i njihovom glamuroznom dizajnu. Nasledio ga je  Nicolai Ouroussoff, takodje vrlo obrazovan i elokventan kriticar koji je nastavio sa  Muschampovom praksom – sve od stararhitekata je umetnicko, remek  delo. Doduse, dopala mi se njegova kritika, koja je sve iznenadila, za dizajn Freddom Tower na Ground Zero, uporedio ga je sa radom nacistickog dizajnera, arhitekte, Albert Speera.

Zasto ovoliki uvod ako vec necu da pisem o dvojici zaista vrlo uticajnih, svetskih kriticara?
Pre desetak godina sam u nekom casopisu za arhitekturu videla dizajn jedne zgrade u Tokiju koja me je odusevila i za ciju se buducnost jos uvek ne zna da li ce se sacuvati ili ce se srusiti. Zgradu je posetio Ouroussoff proslog meseca i o njoj napisao clanak za TNYT. Za divno cudo, misljenja su nam se poklopila.

Prvo mali uvod sa slikama, po meni vrlo zanimljivoj, Nikagin Capsule Tower.

Zgrada je izgradjena 1972 godine, u Ginzi, poslovnom i komercijalnom delu Tokija. Smestena medju visespratnicama za stanovanje i poslovnih zgrada svojim izgledom je izazivala veliko interesovanje i radoznalost prolaznika, izgledalo je kao da je dosla iz nekog futuristickog filma. Ima 14 spratova i 140 individualnih kapsula koje funkcionisu kao apartmani i poslovni prostor. Zgradu je projektovao Kurokawa Kisho, sada vec pokojni, koji je pripadao “Metabolistickom” pokretu u arhitekturi, popularnom 60-tih i 70-tih godina. Zgrada je projektovana na principima Metabolista – dizajn koji je adaptivan i sklon promenama i dodavanjima u skladu sa okolinom i potrebama stanara;  svaka kapsula se moze zameniti ili jednostavno otkloniti, takodje i  prostor u svakoj kapsuli moze da se menja, poveze sa drugom kapsulom, prosiri i td…Dizajn je vrlo minimalisticki i jednostavan.  Kurokawa je smatrao da je lepota zgrade upravo u materijalu od koga je napravljena – beton i celik tako da joj nije potrebna nikakva modifikacija ili dekoracija.

Kurokawa je verovao da zbog raznih prirodnih nepogoda Japanu trebaju zgrade od takvog cvrstog i solidnog materijala koje ce odolevati vremenu i imati dug vek postojanja.
No i pored dizajna, za koji se moze reci da je zastitni znak Metabolistickog pokreta, zgrada ima puno nedostataka.
Prvobitna ideja da se svaka kapsula na zgradi moze zameniti, dodati je bila ostvarljiva samo za visoke spratove i za samo centralni deo. Takodje se javila bojazan da tako “fleksibilna” nece izdrzati eventualni zemljotres. Stanovnici zgrade su pokrenuli i pitanje azbesta koji se u to vreme koristio, zbog ugrozavanja zdravlja.
Zbog zapustenosti, zgrada nije renovirana ni odrzavana 33 godine, pojavio se problem vodovoda zbog prilicno unistenih vodovodnih cevi.

Zgrada se je povezana dvema kulama, jedna ima 11, a druga 13 spratova. “Kapsule” su pedvidjene za jednu osobu , “one -man-room”, velicine 4 x 2.5 m, ima cirkularni prozor, ugradjen krevet, ugradjeno kupatilo vrlo slicno kao u avionu, tv, radio, alarmni sat, ugradjenu kuhinju sa svim elementima i belom tehnikom. Svaka kapsula se moze povezati sa jos jednom po potrebi, kombinovati i tako dobiti na prostoru. Medjutim od izgradnje zgrade to se nije desilo i stanari i dalje zive u minijaturnom prostoru. Fleksibilnost zgrade je bila vise u teoriji nego u realnosti.

Zbog svih tih nedostataka koji mogu da ugroze zivot stanara  i njihovo insistiranja da se zgrada srusi, gradski oci su odlucili da zgradu demoliraju i na njeno mesto podignu novu.
Svetsko udruzenje za zastitu zgrada i objekata se pobunilo, smatraju da zgrada kao jedna od retkih primera originalnog Metabolistickog pokreta treba da je pod zastitom drzave i treba da se zastiti od propadanja.
Predlozeno je da se otkupe kapsule, ali je ideja prilicno skupa, ukoliko se pojedinacno kupuje svaka od vlasniaka. Ili da se angazuju dizajneri za unutrasnji dizajn i preurede svaku kapsulu, zamene novom ili da se zgrada pretvori u hotel.

Nicolai Ouroussoff  smatra da zbog trenutne finansijske situacije u svetu odgovorni u Tokiju nisu ni svesni d,a ako se odluce za rusenje, ruse jedn istorijski objekat. Zgrada je definitivno redak primerak japanskog Metabolisma, pokret koji je imao fantasticnu urbanu viziju, pogotovu za rapidan rast stanovnistva u Japanu i  transformaciju sa tradicionalnog  na moderan, savremen nacin zivota.

Metabolisticki pokret je imao pet clanova, Kurokawa je bio najglamurozniji od njih. Lepog izgleda, uvek u dobro skrojenom odelu, sa leptir masnom bio je regularan u tokijskim nocnim klubovima. Njegov “Space Capsule Disco” koji je otvoren 1960-tih bio je cuveno mesto za okupljanje mladih kreativnih umetnika.

” Kada sam pre nekoliko nedelja bio u Tokiju i posetio zgradu, padala je jaka kisa. Ulaz i hodnici su mirisali na memlu. Neki stanari su zalepili plasticne kese na vratima da bi se tu slivala voda od kise, Most koji povezuje dve kule je u raspadanju sa rupama. Nikakva kratkorocna restauracija ne bi mogla da spasi zgradu od propadanja..
Medjutim, ovde nije rec o samo o sudbini ove jedne zgrade, vec zasto se u svetu- u Japanu i u ostalim razvijenim zemljama – neke zgrade koje su svedocanstvo vremena i istorije restauriraju i tako sacuvaju a neke ne. Na desetine privatnih kuca, od Palladianovih vila do kasne Moderne koja jesu unikatna remek dela su restaurirane i sacuvane,
neke u mnogo gorem stanju nego Kurokawin Tower. Neprofitne organizacije i drzavne organizacije izdvajaju godisnje prilicnu sumu novca za restauraciju i odrzavanje vaznih gradjevina.” Nicolai Ouroussoff

za P.U.L.S.E /Snezana Moracic

related post

• (dark)Cabaret
• Marina Abramović, 'The Artist Is Present'
• Filozofski,estetički i istorijski aspekti arhitekture
• Ban.Jo
• Godine neuspeha – Nemačka 1974. II deo

Short URL: http://pulse.sm-art.info/?p=1411

Posted by Snežana Moračić on 17 Aug 2009. Filed under Arhitektura. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0. You can leave a response or trackback to this entry