Oskar od glave do pete
84. po redu svečana ceremonija dodele Oskara, nagrade koje dodeljuje američka Akademija za film/AMPAS/, održaće se u nedelju, 24. februara 2012. u Los Andjelesu u pozorištu Kodak.
Postoji nekoliko verzija kako je nagrada dobila ime. Najpoznatija je da je Oskaru kumovala Margareta Herik koja je bila glavna i odgovorna sekretarica Akademije. Kada je ugledala statuu 1931.godine, izjavila je da je pljunuti njen ujak Oskar,nadimak njenog rodjaka Oskara Pirsa. Bet Dejvis je stalno tvrdila da je Oskar dobio ime po njenom prvom mužu Oskaru Nelzonu.
Interesantan je podatak da je Akademija počela da koristi ime Oskar tek 1939. godine.
Oskara je dizajnirao Sedrik Gibons, odgovorni umetnički direktor MGM, a izvajao vajar Džordž Stenli. Stenliju je za statuu pozirao meksički režiser i glumac Emilio Fernandez.
Oskar je napraljen od tzv britannia metala koji je legura 93% kalaja, 5% antimona i 2% bakra. Ova kombinacija metala ima veoma glatku površinu i podseća na srebro. Konačni izgled Oskara je postignut oblaganjem 24.karatnom pozlatom.
Medjutim, Oskar nije uvek kroz istoriju bio istog sastava.
Kada je 16. maja 1929. prvi put predstavljen kao nagrada u Ruzveltovom hotelu u Holivudu, pozlaćena statua je bila napravljena od bronze.
Za vreme Drugog svetskog rata, kada je bila nestašica metala, Oskar je pravljen od gipsa.
Svake godine se oko 50 statua Oskara prave u januaru za svečanu ceremoniju. Od 1982 prave ih kompanija iz Čikaga R.S. Owens & Company.
Statua Oskar je visoka 34 cm i teži oko 3.85 kg. Predstavlja figuru čoveka bez lica koja drži u rukama mač. Smeštena je na postolju koji predstavlja kolut za filmsku traku sa pet rupa, alegorija na 5 originalnih ogranaka Akademije: glumci, režiseri, producenti, tehničko osoblje i pisci.
Proces nastajanja najprestižnije filmske nagrade na svetu počinje u fabrici R.S.Owens.
Legura od tri različite vrste metala se zagreva na 960 stepeni pre nego se izlije u kalupe.
Izvadjene figure su spremne za poliranje i glačanje.
Statue se umače u nikl/ prvo u bakar/ onda u srebro i na kraju u 24. karatno zlato.
Glačanje statue da se postigne savršeno glatka površina.
Graviranje i postavljanje na postolje.
Oskar za sve ovo vreme nije doživeo skoro nijednu izmenu od svog nastanka, osim što postolje 1945. godine malo povećano.
Do 2010. je dodeljeno 2.701 statua Oskara.
Za P.U.L.S.E / Snežana Moračić
related post
- Oto Vajninger – bolesni genije
- Beri Lindon – Stenli Kjubrik
- Danilo Kiš
- Edvard Munk – Krik
- Бунт и слобода Езре Паунда
Posted by Snežana Moračić
on 26 феб 2012. Filed under Film.
You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0.
You can leave a response or trackback to this entry
